SR/Prabhupada 0185 - Ne trebamo biti uznemireni ovim transcendentalnim (eteričnim) razmenama
Lecture on SB 3.26.35-36 -- Bombay, January 12, 1975
Ne budi zaglavljen u sistemu. Sistem je potreban, pod uslovom da napredujemo prema spoznaji Svevišnjeg. Ali ako samo sledimo sistem, a ne napredujemo u spoznaji Svevišnjeg, onda, prema Śrīmad-Bhāgavatamu, ili prema vedskom tumačenju, to je samo rad iz ljubavi. To jest, nema nikakvu vrednost. Stoga Bhāgavatam kaže, "To je prvoklasni sistem religije." Nije važno da li ga zovete induski, muslimanski, hrišćanski ili budistički. "Prvoklasni sistem religije vam pomaže da napredujete u spoznaji Adhokṣaje." Adhokṣaja je još jedno ime Kṛṣṇe. Adhokṣaja znači tema koju ne možete da shvatite samo umnom spekulacijom ili primenom empirijskog znanja. To se zove Adhokṣaja. Adhah-kṛtaṁ akṣajam jñānaṁ yatra. Moramo da priđemo Adhokṣaji. Postoje razni stadijumi znanja: pratyakṣa, parokṣa, aparokṣa, adhokṣaja, aprākṛta. A mi moramo da priđemo aprākṛti, transcendentalnom nivou, koji je iznad materijalne prirode. Nivo adhokṣaja je iznad nižih nivoa znanja, pratyakṣe i parokṣāparokṣe. To je nivo kaniṣṭha-adhikārija.
- arcāyām eva haraye
- pūjāṁ yaḥ śraddhayehate
- na tad-bhakteṣu cānyeṣu
- sa bhaktaḥ prākṛtaḥ smṛtaḥ
- (SB 11.2.47)
Nivo prākṛta je znanje pratyakṣa, direktna percepcija, i znanje primljeno od parampare. Pratyakṣa, parokṣa, a onda aparokṣa, samospoznaja i onda adhokṣaja, aprākṛta. Svesnost Kṛṣṇe je znanje koje se zove aprākṛta. Znanje aprākṛta je najviši nivo poznavanja Kṛṣṇe. Sve dok smo na nivou znanja adhokṣaja, to su propisani principi. Moramo strogo da sledimo propisane principe. A znanje aprākṛta je za paramahaṁsu. To se zove rāga-bhakti. Stadijumi pratyakṣa i parokṣa se nazivaju viddhi-bhakti. Bez viddhi-bhakti ne možete dostići nivo rāga-bhakti, što je naš cilj. Rāgānugā ili rāga-bhakti se izvršava sledeći stope bhakta iz Vṛndāvane. To se zove rāga-bhakti. To su Kṛṣṇini lični pratioci. Ne da postanemo Kṛṣṇin lični pratilac, već ako sledimo stope Kṛṣṇinih večnih pratilaca doći ćemo do nivoa rāga-bhakti. To se zove parā-bhakti. I ta parā-bhakti se traži.
- brahma-bhūtaḥ prasannātmā
- na śocati na kāṅkṣati
- samaḥ sarveṣu bhūteṣu
- mad-bhaktiṁ labhate parām
- (BG 18.54)
Ovaj pokret svesnosti Kṛṣṇe se postepeno razvija do nivoa rāga-bhakti ili parā-bhakti. Onda je život uspešan. Na taj način, ne treba da budemo uznemireni ovim transcendentalnim (etarskim) razmenama. Kao što je ovde rečeno, mṛdutvaṁ kaṭhinatvaṁ ca śaityam uṣṇatvam eva ca. Mi smo uznemireni tim stvarima. Recimo da ležimo na podu. On je kaṭhinatvam: vrlo tvrd. Ali ako nam daju ležaj ili udoban dušek, to je mṛdutvam. Slično tome, śītoṣṇa. Voda je ponekad hladna, a ponekad vruća. Voda je ista, ali u skladu s transcendentalnim aranžmanom, dolazi u razna stanja. I izvor je bola ili zadovoljstva kada dođe u dodir s kožom. Koža ima čulo dodira. Da u potpunosti shvatimo "Ja nisam ovo telo" potrebna je spoznaja, ātmānubhūti.
Što više napredujemo u duhovnoj svesnosti, to više postajemo utemeljeni u ātma-sthi. To se zove sthita-prajña. Tada nećemo da budemo uznemireni. I treba da vežbamo da ne budemo uznemireni uslovljenim ili transcendentalnim (etarskim) preobražajima. Jer kao duhovna duša, ahaṁ brahmāsmi, ne pripadamo. Ne pripadamo ovom materijalnom aranžmanu, ali smo se navikli na njega i zato vežbanjem treba da dođemo do duhovnog položaja. A za vreme vežbanja potrebna je tolerancija. To se zove bhajana, sādhana, ili tapasya, strogost, pokora, tolerancija. Mi nismo ove materijalne stvari, ali na neki način smo se poistovetili s njima i kada ponovo vežbamo da dođemo na duhovni nivo, ta tolerancija se zove tapasya. To je značenje tapasye. Tapaḥ znači patnja, dobrovoljno prihvatiti ispaštanje.