SR/Prabhupada 0337 - Ne gubite vreme brinući se oko takozvane sreće i nesreće
Lecture on CC Madhya-lila 20.103 -- Washington, D.C., July 8, 1976
Postoji toliko mnogo stvari sa kojima moramo da se borimo. To se naziva borba za egzistenciju. Čak i moderni naučnici nazivaju... To nije baš miroljubiva situacija. Isto pitanje je postavio i Sanātana Gosvāmī, zašto mora da postoji borba za egzistenciju? Zašto život nije lagan, miran? Zašto nam se suprotstavljaju neki spoljni elementi? Želim da budem srećan/ćna, ali mi se nešto sprotstavlja. To je borba za egzistenciju. Tu treba da postoji pitanje: Zašto? Mi moramo da se borimo čak i sa muvom. Ja sedim, ne činim ništa loše muvi, ali ona me napada, smeta mi. Postoji toliko (toga). Čak i ako sedite bez ikakvih uvreda... Baš kao kada hodate ulicom, nema uvreda, ali iz jedne kuće svi psi počnu da laju: "Zašto prolaziš ovuda? Zašto prolaziš ovuda?" Ne postoji razlog lajanja, ali zato što je pas, njegov posao je "Zašto dolaziš, zašto dolaziš?" Slično tome, mi trenutno nemamo slobodu da idemo sa jednog mesta na drugo. Postoji odsek za imigraciju: "Zašto dolazite? Zašto dolazite?" Nama je bilo zabranjeno da uđemo na mnoga mesta. Bio nam je zabranjen ulazak u avion. "Ne, ne možete ući, vratite se." I, morao sam da se vratim. Toliko, toliko mnogo nepovoljnosti. Padaṁ padaṁ yad vipadāṁ na teṣām (SB 10.14.58). U ovom materijalnom svetu, ne možete da živite baš mirno. Ne baš, uopšte mirno. Postoji toliko mnogo prepreka. Prava śāstra kaže, padaṁ padaṁ yad vipadām: na svakom koraku postoji opasnost. Ne samo od ovih nižih životinja, nego i od ljudskog društva, po prirodi, nad čime mi nemamo konrolu. Dakle, na ovaj način, naš život nije mnogo srećan u ovom materijalnom svetu i mi trebalo da budemo veoma ozbiljni (napredni) u ispitivanju zbog čega postoji toliko mnogo prepreka. To je ljudski život. To je ljudski život.
Dakle, kako ispitivati? Kako postati srećan? Šta je cilj života? Sanātana Gosvāmī... Ne samo Sanātana Gosvāmī, on nas predstavlja. Mi ne znamo, mi ne znamo. Dakle, milošću Caitanye Mahāprabhua ili milošću sluga Caitanye Mahāprabhua osoba može biti prosvetljena kao... Šta je cilj života, zašto postoji borba za egzistenciju, zašto postoji smrt. Ja ne želim da umrem; zašto postoji rođenje? Ja ne želim da uđem u majčinu matericu i da ostanem u tim skučenim uslovima toliko mnogo dana. Ne želim da postanem starac; ali te stvari su mi nametnute. Prema tome, naš posao, istinski posao je, kako rešiti ta pitanja, a ne stvarati ekonomski razvoj. Ekonomski razvoj, štagod da nam je suđeno, dobićemo. Bilo da je to sreća ili nesreća, dobićemo. Baš kao što se ne trudimo za nesreću, ali ona dolazi. Nametnuta nam je. Slično tome, malo sreće koja vam je suđena da je dobijete, takođe će doći. To je savet śāstre. Ne gubite vreme da veštački dobijete malo sreće. Štagod da vam je suđeno od sreće, doći će automatski. Kako će doći? Yathā duḥkham ayatnataḥ. Na isti način. Baš kao što se ne trudite oko nesreće, ali i ona vas zadesi. Slično tome, čak i ako se ne trudite oko sreće, dobićete šta vam je suđeno.
Dakle, ne gubite vreme brinući se oko takozvane sreće i nesreće. Bolje ikoristite (uposlite) svoje dragoceno vreme da biste shvatili šta je cilj života, zašto postoji toliko problema, zašto morate da se borite za egzistenciju. To je vaš posao... To je pokret svesnosti Kṛṣṇe gde mi podstičemo ljude da razumeju problem. To nije sektaški pokret ili takozvani religijski pokret. To je obrazovni, kulturni pokret. Svaki čovek mora da razume cilj života. Svaki čovek mora da razume zašto postoji borba za egzistenciju, da li postoji bilo kakav lek, da li postoji ikakav proces po kome možemo da živimo veoma mirno bez ikakavih uznemirenja, bez ikakvih... To su stvari koje treba učiti u ljudskom životu i osoba treba da priđe... Baš kao Sanātana Gosvāmī, koji je bio ministar, veoma obrazovan, lepo situiran, ali je prišao Caitanyi Mahāprabhuu. Dakle, mi treba da priđemo Gospodu Śrī Caitanyi Mahāprabhuu ili Njegovom predstavniku i da se predamo. Tad viddhi praṇipātena (BG 4.34). Taj put se ne preispituje, "Možeš li mi pokazati Boga?" To su izazovi. Ne na ovaj način. Bog je svuda, ali pre svega postavi svoje oči tako da vide Boga, onda postavljaj izazov "Možeš li mi pokazati Boga?" Taj stav nam neće pomoći. Pokornost. Tad viddhi praṇipātena. To je uputstvo śāstre. Ako želite da razumete nauku, transcendentalnu nauku, tad viddhi - pokušaj da je razumeš - ali praṇipātena, veoma ponizno. Baš kao što se Sanātana Gosvāmī pokorava veoma ponizno.