SR/Prabhupada 0442 - U hrišćanskoj teologiji, osoba se moli Bogu - "Daj nam hleb naš nasušni"
Lecture on BG 2.8-12 -- Los Angeles, November 27, 1968
Bhakta: "Kṛṣṇa u ovom stihu jasno kaže da će i Gospodin i svi ostali u budućnosti večno zadržati svoju osobenost kao što je potvrđeno u Upaniṣadama. Ova Kṛṣṇina izjava je autoritativna."
Prabhupāda: Da, Upaniṣada kaže nityo nityānām. Sad, nitya znači večno, a Vrhovni Gospodin je večno vrhovni, a mi osobene duše, i mi smo mnoštvo večnih. Dakle, on je večni vođa. Eko bahūnām... Kako je On vođa? Eko bahūnāṁ vidadhāti kāmān. Tako što On jedan, jedinstvena večna osoba, zadovoljava potrebe ostalih večnih. To je jasno rečeno u Vedama. A mi to zapravo doživljavamo. Baš kao u hrišćanskoj teologiji, osoba ide u crkvu i moli se Bogu - "Daj nam hleb naš nasušni". Zašto to traži od Boga? Naravno, ova ateistička klasa ljudi ih sad uči - "Gde je hleb? Ti ideš u crkvu. Dođi kod nas; mi ćemo ti obezbediti hleb." Dakle, tu se vidi i vedska misao. Vede kažu - eko bahūnāṁ vidadhāti kāmān. Ta vrhovna jedinstvena osoba, On obezbeđuje, On održava sve ostale večne osobe. I Biblija navodi - "Zatraži svoj hleb od Boga." Dakle, ako Bog nije onaj koji održava i obezbeđuje, zašto su ta uputstva tu? Prema tome, On je vođa, On je održavalac. A Vede jasno navode da je to položaj. On je Vrhovni. A znajući to, osoba može da pronađe mir. To je vedska instrukcija. Nastavi.
Bhakta: "Ova Kṛṣṇina izjava je autoritativna, jer Kṛṣṇa ne može biti podložan iluziji. Kad osobenost..."
Prabhupāda: Da. Kada Māyāvādī filozof kaže da je ova izjava Kṛṣṇe u māyā-i, da "On kaže da 'Svi su u prošlosti bili osobe'. Ne, u prošlosti svi su bili jedno, zajednički grumen, homogeni. Zbog māyā-e smo postali osobe." Ako Māyāvādī kaže nešto tako, onda (znači da) Kṛṣṇa postaje jedna od uslovljenih duša. On to ne postaje... Tako gubi autoritet, zato što uslovljena duša ne može da vam pruži istinu. Ja sam uslovljena duša. Ja ne mogu da kažem nešto što je apsolutno. Dakle, Kṛṣṇa se prihvata kao apsolutan. Prema tome, ako se prihvati teorija Māyāvādīja, Kṛṣṇina teorija mora da se odbaci. Ako se Kṛṣṇa odbaci, onda nema potrebe čitati Kṛṣṇinu knjigu, Bhagavad-gītā-u. To je beskorisno, gubljenje vremena. Ako je On uslovljena duša poput nas... Zato što mi ne možemo da prihvatimo bilo kakvu instrukciju od uslovljene duše. Dakle, čak i ako prihvatite da je duhovni učitelj uslovljena duša, on ništa ne priča sa svog stanovišta. On priča sa Kṛṣṇinog stanovišta. Dakle, ukoliko... Vedski princip je da ukoliko osoba nije oslobođena od materijalnih uslova, ne može pružiti savršeno znanje. Uslovljena duša, bez obzira koliko je akademski napredna, učena, ne može nam pružiti savršeno znanje. Samo osoba koja je iznad uslova ovih materijalnih zakona može da nam pruži savršeno znanje. Slično tome, Śaṅkarācārya, koji je bio i impersonalista, prihvatio je Kṛṣṇu kao vrhovnog autoriteta. Dakle, bhagavān svayaṁ kṛṣṇa. "Kṛṣṇa je ta Vrhovna Božanska Ličnost." Moderni Māyāvādī filozofi ne otkrivaju tu Śaṅkarācāryinu izjavu. Da bi prevarili ljude. Ali, izjava Śaṅkarācārye postoji. Mi možemo da pružimo dokaze. On prihvata Kṛṣṇu kao vrhovnog autoriteta. On je napisao tako mnogo lepih pesama hvaleći i obožavajući Kṛṣṇu. Na kraju je rekao - bhaja govindaṁ bhaja govindaṁ bhaja govindaṁ mūḍha-mate. "Vi, nedotupavne budale. Oh, vi zavisite od gramatike kako biste razumeli." "Sve je to glupost." Bhaja govindam. "Samo obožavajte Govindu." Bhaja govindaṁ bhaja... Tri puta je rekao. "Samo obožavajte Govindu." Bhaja govindaṁ bhaja govindaṁ bhaja govindam. Baš kao što je Caitanya Mahāprabhu tri puta rekao - harer nāma harer nāma harer nāma (CC Adi 17.21). Tri puta se veoma naglašava. Baš kao što mi ponekad kažemo - "Uradi to, uradi to, uradi to." To znači da nema više poricanja (odlaganja). Naglašava se da sve mora da se završi. Čim se nešto naglasi tri puta, to znači da je konačno. Dakle, Śaṅkarācārya kaže, bhaja govindaṁ bhaja govindaṁ bhaja govindaṁ mūḍha-mate. Mūḍha, mūḍha sam objasnio nekoliko puta. Mūḍha znači bitanga, budala. Zavisite od gramatičkog razumevanja, dukṛn karaṇe. Dukṛn, su gramatički afiksi i prefiksi, pratya, prakaraṇa. Dakle, vi zavisite od jezika, od korena reči i stvarate, tumačite na drugačiji način. Sve je to glupost. To dukṛn karaṇe, vaše gramatičko žongliranje reči vas neće spasiti u trenutku smrti. Vi bitange, samo obožavajte Gvovindu, Gvovindu, Gvovindu. To je i uputstvo Śaṅkarācārye. Zato što je on bio bhakta, bio je veliki bhakta. Ali se pretvarao da je ateist zato što je imao posla sa ateistima. Ukoliko se ne bi pretstavio kao ateist, ateistički sledbenici ga ne bi slušali. Prema tome, u to vreme je predstavljao filozofiju Māyāvādija. Filozofija Māyāvādija ne može da se prihvati kao večna. Večna filozofija je Bhagavad-gītā. To je sud.