SR/Prabhupada 0448 - Mi treba da slušamo lekcije o Bogu iz śāstra, od gurua i sādhua
Lecture on SB 7.9.3 -- Mayapur, February 17, 1977
Pradyumna: Prevod - "Nakon toga, Gospod Brahmā je zatražio od Prahlāda Mahārāje, koji je stajao veoma blizu njega: 'Dragi moj sine, Gospodin Nṛsiṁha-deva je užasno ljut na tvog demonskog oca. Molim te, istupi i umiri Gospodina'".
Prabhupāda:
- prahrādaṁ preṣayām āsa
- brahmāvasthitam antike
- tāta praśamayopehi
- sva-pitre kupitaṁ prabhum
- (SB 7.9.3)
Dakle, Nṛsiṁha-deva je bio veoma, veoma ljut. E sad, klasa ateista, koja ne poznaje pravu prirodu Vrhovne Božanske Ličnosti, reći će - "Zašto se Bog ljuti?" Dakle, Bog, zašto se ne bi ljutio? Bog mora sve da poseduje; inače, kako (možemo da kažemo) da je Bog potpun? Pūrṇam. Ljutnja je još jedan (kvalitet, osobina) simptom živog bića. Kamen se ne ljuti zato što je kamen. Ali, bilo koje živo biće može da se naljuti. To je osobina. I zašto se Bog ne bi naljutio? Oni zamišljaju Boga; oni nemaju nikavo činjenično znanje (predstavu) o Bogu. Oni zamišljaju - "Bog mora biti ovakav. Bog mora biti nenasilan. Bog mora biti veoma miroljubiv". Zašto? Odakle dolazi ljutnja (bes)? Dolazi od Boga. Inače bes ne bi postojao.
Sve je tu. Janmādy asya yataḥ (SB 1.1.1). To je definicija Brahmana. Štagod da iskustveno poznajemo i u čemugod da nemamo iskustva. Mi nemamo iskustva baš o svemu. Baš kao što je rečeno da Lakṣmī nije imala iskustva u vezi Nṛsiṁha-deva, da Gospod može da postane polu-lav, polu-čovek. Čak i Lakṣmī, a šta reći o ostalima. Lakṣmī je stalna pratilja Gospoda. Dakle, rečeno je aṣruta. Šta je to? Adṛṣṭa. Adṛṣṭa aṣruta pūrvatvāt. Ona se uplašila zato što ni ona nikada nije videla takav ogroman oblik polu-lava, polu-čoveka. Bog ima mnoge oblike: advaita acyuta anādi ananta-rūpam (Bs. 5.33). Ananta-rūpam; ipak, advaita. Dakle, u Bhāgavati je rečeno da su Božije inkarnacije baš kao talasi reke ili mora. Niko ih ne može nabrojati. Umorili biste se pokušavajući da izbrojite talase. To je nemoguće. Dakle, Božijih inkarnacija ima koliko i talasa. Ne možete da prebrojite talase; prema tome, ne možete da razumete koliko inkarnacija On ima. Čak ni Lakṣmī, čak ni Anantadeva nemaju pojma. Dakle, naše iskustvo je veoma ograničeno. Zašto bismo rekli da "Bog ne može da ima ovo, Bog ne može da ima ..." i slično tome? To je bezbožništvo. Oni prave podelu (dele). Oni kažu... Čak i u našem takozvanom Vedic Ārya-samājī oni tvrde da Bog ne može imati inkarnacije. Zašto? Ako je Bog svemogući, zašto ne bi bio u stanju da prihvati inkarnaciju?
Prema tome, ne bi trebalo da prihvatamo (slušamo) lekcije od tih bitangi. Mi treba da slušamo lekcije o Bogu iz śāstra, od gurua i sādhua - onog ko je video Boga, tattva-darśina. Tad viddhi praṇipātena paripraśnena sevayā, upadekṣyanti tad jñānam (BG 4.34). Tad jñānam znači duhovno znanje.
- tad-vijñānartham sa gurum evābhigacchet
- samit-pāṇiḥ śrotriyaṁ brahma-niṣṭham
- (MU 1.2.12)
Dakle, tad-vijñānam, ne možete da izmišljate, spekulišete. To nije moguće. Morate da učite od osobe koja je tattva-darśinaḥ, koja je videla Boga. Čak i kad vidite, ne možete... Baš kao Lakṣmīdevi, ona stalno vidi svaki trenutak. Pa čak i ona ne zna. Asruta-purva. Adrstāsruta-purva. Dakle, štagod vidimo ili ne vidimo, sve je tu. Ahaṁ sarvasya prabhavaḥ (BG 10.8). Kṛṣṇa kaže - "Štagod da vidiš, štagod da iskusiš, ja sam izvor svega". Dakle, bes mora da postoji. Kako možete da kažete da "Bog ne bi trebalo da se ljuti. Bog ne bi trebalo da bude takav. Bog ne bi trebalo..."? Ne, to nije istina (činjenica). To je naše neiskustvo.