SR/Prabhupada 0452 - Kṛṣṇa dolazi na ovu zemlju jednom u Brahmā -inom danu
Lecture on SB 7.9.5 -- Mayapur, February 25, 1977
Pradyumna: Prevod - "Kada je Gospod Nṛsiṁha-deva video malog dečaka Prahlādu Mahārāja ispruženog pred tabanima Svojih lotosovih stopala, postao je veoma ekstatičan u privrženosti prema Svom bhakti. Dok je Prahlāda ustajao, Gospod je spustio Svoju lotosovu ruku na dečakovu glavu zato što je Njegova ruka uvek spremna da odagna strah u svim Njegovim bhaktama."
Prabhupāda:
- sva-pāda-mūle patitaṁ tam arbhakaṁ
- vilokya devaḥ kṛpayā pariplutaḥ
- utthāpya tac-chīrṣṇy adadhāt karāmbujaṁ
- kālāhi-vitrasta-dhiyāṁ kṛtābhayam
- (SB 7.9.5)
Dakle, postati bhakta ili miljenik Svevišnje Božanske Ličnosti je veoma lako. Nije uopšte teško. Ovde vidimo primer Prahlāde Mahārāja, petogodišnjeg dečaka... (prekid) ...pošto je bio bhakta, on je samo znao za Vrhovnog Gospodina i odao Mu je poštovanje. To je kvalifikacija. Svako to može da uradi. Svako može da dođe ovde u hram i da oda poštovanje. Šta je tu teško? Jednostavno, osoba mora da ima osećaj - "Ovde je Vrhovna Božanska Ličnost, Kṛṣṇa ili Nṛsiṁha-deva ili bilo ko u Njegovim mnogostrukim ekspanzijama."
U śāstrama je rečeno - advaitam acyutam anādim ananta-rūpam (Bs. 5.33). Kṛṣṇa ima ananta-rūpam. Prema tome, svaka rupa je ekspanzija Kṛṣṇine originalne rūpe. Originalna rūpa je Kṛṣṇa. Kṛṣṇas tu bhagavān svayam (SB 1.3.28). A zatim postoji toliko mnogo rūpa: Rāma, Nṛsiṁha, Varāha, Balarāma, Paraśurāma, Mīna, Kornjača, Nṛsiṁha-deva. Rāmādi-mūrtiṣu kalā-niyamena tiṣṭhan (Bs. 5.39). On uvek postoji u različitim oblicima, a ne samo da postoji u obliku Kṛṣṇe. Svi oblici, rāmādi-mūrtiṣu. Isti primer je kada imamo različite izraze za vreme: baš kao sunce, veme sunca (obdanica) , dvadeset četiri sata, tako da su u okviru dvadeset četiri sata u svakom trenutku prisutne dvadeset četiri inkarnacije. Nije da je, recimo, sad osam sati i da sedam sati više nije aktuelno. Ne. Sedam je sati u nekom drugom delu sveta. Ili devet sati. I devet je sati negde. I dvanaest sati je takođe aktuelno. Ja imam jedan sat koji mi je dao Gurukṛpa Mahārāja. (smeh) Doneo ga je iz Japana. Veoma je lep. U istom trenutku može da se vidi vreme u različitim delovima (sveta). U istom trenutku. Dakle, sva ta vremena su aktuelna. Prema tome, Kṛṣṇina līlā se naziva nitya-līlā, a ne da se jedna līlā dešava dok je druga līlā završena, ne. Sve postoji istovremeno. Prema tome, ovaj svet je rāmādi-mūrtiṣu. Rāmādi-mūrtiṣu kalā-niyamena tiṣ... Niyamena. Tačno u pravo vreme. Baš kao sunce, tačno tako. Ranije nije postojao sat, ali osoba je mogla da proceni vreme po senci. I sada to možete, čak i sada. U detinjstvu smo procenjivali vreme tako što bismo videli senku. "Sada je to vreme" - i bilo je tačno to vreme. Dakle, kalā-niyamena tiṣṭhan, nije slučajno (stihijski) - sada ova senka pokazuje jedan sat ovde, a sledeći dan, jedan sat tamo. Ne. Biće na istom mestu. Kalā-niyamena tiṣṭhan.
Slično tome, Kṛṣṇina līlā, niyamena tiṣṭhan - baš tako. Postoji nebrojeno univerzuma. Ovde je rođen Kṛṣṇa. Sada je Vasudeva Kṛṣṇu odneo u Vṛndāvan. Ista stvar - u istom trenutku je rođen ovde, Kṛṣṇa je otišao u Vṛndāvan - u drugom univerzumu, Kṛṣṇa je rođen, Kṛṣṇa je ponovo rođen. Na taj način se Njegova līlā nastavlja. Nema prekida, niti postoje odstupanja u vremenu. Tačno tako. Baš kao što Kṛṣṇa dolazi na ovu zemlju jednom u Brahmā-inom danu. Nakon mnogo, mnogo miliona godina Kṛṣṇa će se ponovo pojaviti, ako ne lično, onda pomoću Svoje ekspanzije, aṁśena. Caitanya Mahāprabhu će se pojaviti tačno na vreme. Gospod Rāmacandra će se pojaviti. Dakle, āmādi mūrtiṣu kalā-niyamena tiṣṭhan (Bs. 5.39). Dakle, ova līlā, Nṛsiṁha-deva, i ona sedešava tačno na vreme.
Dakle, sva-pāda-mūle patitaṁ tam arbhakam. Veoma nedužno dete. Ako nedužno dete poput Prahlāde Mahārāja može da dobije toliko mnogo milosti od Nṛsiṁha-deva, zastrašujuće pojave Gospodina da čak ni Lakṣmī nije mogla da mu priđe... Aśruta. Adṛṣṭa aśruta pūrva. Takav oblik Gospodina nije postojao. Čak ni Lakṣmī nije znala (za njega). Ali Prahlāda Mahārāja se nije plašio. On je znao - "To je moj Gospodin". Baš kao što se mladunče lava ne plaši lava. Ono odmah skače na glavu lava zato što zna - "To je moj otac. To je moja majka". Slično tome, Prahlāda Mahārāja se nije plašio, iako su Brahmā i ostali, svi polubogovi bili prestrašeni da priđu Gospodinu. On, nedužno dete, je prišao i odao svoje poštovanje. Tam arbhakaṁ vilokya. Dakle, Bog nije impersonalan. Istog trenutka On je mogao da razume - "Oh, on je nedužno dete. Njega je otac toliko maltretirao i sada Mi on odaje poštovanje". Vilokya devaḥ kṛpayā pariplutaḥ. On se, kako bih rekao, otopio od milosti. Dakle, sve je tu