SR/Prabhupada 0588 - Štagod želiš, Krishna će ti dati
Lecture on BG 2.20 -- Hyderabad, November 25, 1972
Sve dok imamo i mrvicu želje, na primer, "Ako bih postao kao Brahmā, ili kao kralj, ili kao Jawaharlal Nehru," onda ćemo morati da prihvatimo novo telo. Tu želju. Kṛṣṇa je tako širokogrudan, tako ljubazan. Štagod želimo - ye yathā māṁ prapadyante (BG 4.11) - Kṛṣṇa će nam dati. Da uzmemo nešto od Kṛṣṇe... Kao što se Hrišćani mole, "O Bože, daj nam hleb naš svakdanji." Da li je za Kṛṣṇu težak zadatak da nam da hleba? On ga već daje. Svakome daje hleb svakdanji. To nije način da se molimo. Takav njihov način molitve... Kao što je Caitanya Mahāprabhu rekao, mama janmani janmanīśvare bhavatād bhaktir ahaitukī tvayi (CC Antya 20.29, Śikṣāṣṭaka 4). To je prava molitva. Ne moramo ništa da tražimo. Kṛṣṇa, Bog, uredio je mnoštvo obilja za naše izdržavanje. Pūrṇasya pūrṇam ādāya pūrṇam evāvaśiṣyate (ISO Invocation). Ali kada smo grešni priroda ograničava to snabdevanje. Kada postanemo bezbožnici, kada postanemo demoni, tada se snabdevanje ograničava. A onda kukamo: "Oh, nema kiše. Nema kiše." Priroda ograničava. Ali inače, Bog je uredio da ima dovoljno hrane za svakoga. Eko bahūnāṁ vidadhāti kāmān. On snabdeva svakoga.
Sve dok imamo i mrvicu materijalne želje da ostvarimo svoj plan, moraćemo da prihvatimo još jedno materijalno telo, i to se zove janma. Inače, živo biće se ne rađa niti umire. E sad, što se tiče janme i mṛtyu (rođenja i smrti), živa bića su upoređena sa iskrama, a Svevišnji Gospod sa velikom vatrom. On se upoređuje sa velikom vatrom, a živa bića s malim iskrama. Oboje su vatra. Ali ponekad iskre ispadnu iz vatre. To je naš pad. Pad znači da dolazimo u materijalni svet. Zašto? Da bi uživali, da bi imitirali Kṛṣṇu. Kṛṣṇa je vrhovni uživalac, a mi smo Njegovi sluge. Prirodno je da ponekad sluga poželi "Kada bih mogao da uživam kao moj gospodar..." Kada se taj sentiment ili ideja pojavi, to se zove māyā. Jer mi ne možemo da budemo uživaoci. To je pogrešno. Ako mislim da mogu da postanem takozvani uživalac, čak i u ovom materijalnom svetu... Svako pokušava da postane uživalac. A poslednja zamka uživaoca znači da misli "A sada ću da postanem Bog." To je poslednja zamka. Prvo želim da postanem menadžer, ili vlasnik. A zatim predsednik. A onda ovo i ono. I kada sve bude osujećeno, onda osoba misli "Sada ću da postanem Bog." To znači da ispoljava istu sklonost ka tome da postane gospodar, da imitira Kṛṣṇu.