SR/Prabhupada 1068 - Postoje tri vrste aktivnosti u skladu sa raznim silama prirode
660219-20 - Lecture BG Introduction - New York
Le Seigneur, parce qu'il est pūrṇam, entièrement parfait, ne peut en aucun cas être assujetti aux lois de la nature matérielle. Il faut donc être assez intelligent pour comprendre que, à part le Seigneur, personne n'est propriétaire de quoi que ce soit dans cet univers. C'est expliqué dans la Bhagavad-gītā:
Pošto je Gospod pūrṇam ili svesavršen nije moguće da potpadne pod uticaj zakona materijalne prirode. Osoba zato treba da bude dovoljno inteligentna da zna da osim Gospoda niko nije vlasnik ničega u univerzumu. To je objašnjeno u Bhagavad-gīti:
- ahaṁ sarvasya prabhavo
- mattaḥ sarvaṁ pravartate
- iti matvā bhajante māṁ
- budhā bhāva-samanvitāḥ
- (BG 10.8)
Gospod je izvorni stvoritelj. On je stvoritelj i Brahme, On je stvoritelj... To je takođe objašnjeno. On je stvoritelj Brahme. U jedanaestom poglavlju Gospod je oslovljen kao prapitāmaha (BG 11.39) jer Brahmā je oslovljen kao pitāmaha, deda, ali On je stvoritelj čak i Brahme. Tako niko ne bi trebalo da tvrdi da je vlasnik bilo čega, već mora da prihvati stvari koje mu je Gospod dodelio kao kvotu za njegovo izdržavanje. Ima mnogo primera kako treba da iskoristimo ono što nam je Gospod dodelio. To je takođe objašnjeno u Bhagavad-gīti. Arjuna je na početko odlučio da neće da se bori. To je bilo njegovo razmišljanje. Arjuna je rekao Gospodu da za njega nije moguće da uživa u kraljevstvu posle ubijanja sopstvenih rođaka. I to gledište je imao zbog telesnog shvatanja. Jer je mislio da je on telo a telesni rođaci, njegova braća, nećaci, tast ili deda da su ekspanzije njegovog tela i razmišljao je na takav način da zadovolji svoje telesne zahteve. Gospod je sve objasnio samo da promeni njegovo gledište. I Arjuna je pristao da deluje prema uputstvu Gospoda. I rekao je, kariṣye vacanaṁ tava (BG 18.73).
Stoga u ovom svetu ljudsko biće nije namenjeno da se svađa kao psi i mačke. Mora da bude dovoljno inteligentno da spozna važnost ljudskog života i odbije da deluje kao obična životinja. Treba da... Ljudsko biće treba da spozna cilj ljudskog života. To uputstvo je dato u svoj vedskoj literaturi a suština je data u Bhagavad-gīti. Vedska literatura je namenjena ljudskom biću a ne psima i mačkama. Psi i mačke moga da ubijaju druge životinje radi hrane i za njih to nije greh. Ali ako čovek ubije životinju da bi zadovoljio svoje neobuzdano čulo ukusa, mora da bude odgovoran za kršenje zakona prirode. A u Bhagavad-gīti je jasno objašnjeno da postoje tri vrste aktivnosti u skladu sa raznim silama prirode: aktivnosti vrline, aktivnosti strasti, aktivnosti neznanja. Slično tome, postoje tri vrste hrane: hrana u vrlini, hrana u strasti, hrana u neznanju. One su jasno opisane i ako pravilno iskoristimo uputstva Bhagavad-gīte naš celi život će se pročistiti i na kraju ćemo moći da stignemo do odredišta. Yad gatvā na nivartante tad dhāma paramaṁ mama (BG 15.6).
Ta informacija je data u Bhagavad-gīti, izvan materijalnog neba postoji drugo, duhovno nebo, koje se naziva sanātana nebo. Na ovom nebu, ovom prekrivenom nebu, vidimo da je sve privremeno. Sve se pojavljuje, ostaje neko vreme, daje popratni proizvod, a onda se raspada i nestaje. To je zakon ovog materijalnog sveta. Uzmite za primer ovo telo, uzmite plod bilo čega ovde stvorenog, sve biva na kraju uništeno. Dakle iznad ovog privremenog sveta postoji drugi svet o kome imamo informaciju, paras tasmāt tu bhāvaḥ anyaḥ (BG 8.20). Postoji druga priroda koja je večna, sanātana, koja je večna. A jīva, jīva je isto opisana kao sanātana. Mamaivāṁśo jīva-bhūtaḥ jīva-loke sanātanaḥ (BG 15.7). Sanātana, sanātana znači večna. Gospod je isto opisan kao sanātana u jednaestom poglavlju. Pošto imamo blizak odnos s Gospodom svi smo kvalitativno jednaki... Sanātana-dhama i sanātana Vrhovna Ličnost i sanātana živa bića, svi su na istom kvalitativnom nivou. Zato je čitav cilj Bhagavad-gīte da oživi naše sanātana zanimanje ili sanātana, to se zove sanātana-dharma, ili večno zanimanje živog bića. Mi smo sada privremeno uključeni u razne aktivnosti i sve te aktivnosti se pročišćavaju. Kada ostavimo sve te privremene aktivnosti, sarva-dharmān parityajya (BG 18.66), i kada započnemo aktivnosti koje želi Svevišnji Gospod, to se naziva našim čistim životom.