SR/Prabhupada 0072 - Slugin posao je da se preda

From Vanipedia
Jump to: navigation, search
Go-previous.png Prethodna stranica - Video 0071
Sledeća stranica - Video 0073 Go-next.png

Slugin posao je da se preda
- Prabhupāda 0072


Lecture on CC Madhya-lila 20.108-109 -- New York, July 15, 1976

Niko ne može da bude gospodar. To je nemoguće. To ćete naći u instrukciji, ekale īśvara kṛṣṇa āra saba bhṛtya (CC Adi 5.142). Samo Kṛṣṇa je gospodar, a svi ostali su sluge. To je naš položaj zapravo. Ali, mi veštački pokušavamo da budemo gospodari. To je borba za egsistenciju. Mi pokušavamo nešto što ne postoji. Mi znamo ove izraze, "borba za opstanak", "opstanak najsposobnijih." Dakle, to je borba. Mi nismo gospodar; ipak, mi pokušavamo da postanemo gospodar. Filozofija Māyāvāda - oni se takođe podvrgavaju žestokom obliku strogosti, pokajanja, ali koja je njihova ideja? Ideja je "Ja ću postati jedno sa Bogom." Ista greška. Ista greška. On nije Bog, ali pokušava da postane Bog. Iako je izveo toliko mnogo žestokih strogosti, vairāgya, odricanja, svega... Ponekad oni ostavljaju sve materijalno uživanje, idu u šumu, podvrgavaju se žestokom obliku pokajanja. Koja je ideja? "Sada ću postati jedno sa Bogom." Ista geška.

Māyā je toliko (veoma) jaka da se te greške nastavljaju čak iako je neko veoma napredan takozvano duhovno. Ne. Zato se Caitanya Mahāprabhu u Svojim instrukcijama odmah dotiče glavne poente. To je filozofija Caitanya Mahāprabhua. Gde Kṛṣṇa govori poslednje reči, sarva-dharmān parityajya mām ekaṁ śaraṇaṁ vraja.. (BG 18.66). On govori o položaju; On je Kṛṣṇa, Vrhovna Božanska Ličnost. On traži, zahteva, "Vi nevaljalci, odrecite se svega. Samo Mi se predajte. Onda ćete biti srećni." To je poslednja instrukcija Bhagavad-gīte. Caitanya Mahāprabhu, isti Kṛṣṇa, ali igra ulogu Kṛṣṇinog bhakte; prema tome, on govori isto. Kṛṣṇa kaže "Predaj se", i Caitanya Mahāprabhu kaže "Svako živo biće je sluga Kṛṣṇe." To znači da mora da se preda. Posao sluge je da se preda, a ne da se prepire sa gospodarom ili da tvrdi "Ja sam jednak sa tobom." To su sve fanatici, lud predlog.

piśācī pāile yena mati-cchanna haya
māyā-grasta jīvera se dāsa upajaya

Sluga ne može da postane gospodar. To nije moguće. Ali čim... Dokle god istrajavamo u ovoj pogrešnoj koncepciji života, "Ja nisam gospodar; ja sam sluga" ovaj, "Ja nisam sluga; Ja sam gospodar," patićemo. Māyā će dati patnju. Daivī hy eṣā. Isto kao odmetnici, nasilnici i lopovi, oni se protive naredbi vlade: "Baš me briga za vladu." Ali to znači da svojevoljno prihvataju patnju. Moraju da obrate pažnju na zakon vlade. Ako redovno ne obraća pažnju, odmetnik, onda će biti stavljen u zatvor i silom, batinama, kaznom će morati da prihvati: "Da, da, prihvatam."

To je māyā. Daivī hy eṣā guṇamayi mama māyā duratyayā (BG 7.14). Mi smo pod vladavinom māye. Prakṛteḥ kriyamāṇāni guṇaiḥ karmāṇi sarvaśaḥ (BG 3.27). Zašto? Zato što se proglašavamo gospodarom. Sluga se proglašava gospodarem; prema tome, pati. I čim prihvatimo to "Ja nisam gospodar; ja sam sluga, " onda nema patnje. Veoma jednostavna filozofija. To je mukti. Mukti znači samo dođite na pravi nivo. To je mukti. Mukti je definisan u Śrīmad-Bhāgavatamu, muktir hitvā anyathā rūpaṁ svarūpeṇa vyavasthitiḥ (SB 2.10.6). Mukti znači odustati od tih budalaština, anyathā. On je sluga, ali misli da je gospodar. To je anyatha, upravo suprotno. Kada odustane od te suprotne koncepcije života da je gospodar, onda je mukti; on je istog trenutka oslobođen. Mukti ne oduzima previše vremena koje morate posvetiti žestokim strogostima i otići u džunglu i otići na Himalaje i meditirati i pritiskati svoj nos i toliko toga. Nije potrebno toliko toga. Jednostavno razumite prostu stvar, "Ja sam sluga Kṛṣṇe" - i istog trenutka ste mukta. To je dfefinicija mukti data u Śrīmad-Bhāgavatamu. Muktir hitvā anyathā rūpaṁ svarūpeṇa avasthitiḥ. Upravo kao kriminalac u zatvoru, kada postane poslušan "Od sad, pa na dalje poštovaću zakon. I poštovaću zakone vlade veoma poslušno," onda biva oslobođen pre vremena na osnovu date izjave. Dakle, mi možemo postati oslobođeni iz ovog zatvora materijalne egzistencije istog trenutka ako prihvatimo učenje Caitanya Mahāprabhua, jīvera svarūpa haya nitya kṛṣṇera dāsa (CC Madhya 20.108-109).