SR/Prabhupada 0449 -Pomoću bhakti možete da kontrolišete Vrhovnog Gospoda. To je jedini način
Lecture on SB 7.9.3 -- Mayapur, February 17, 1977
Prabhupāda: Dakle, Brahmā, Gospodin Brahmā, on bi trebalo da bude prvo živo biće u ovom univerzumu. Lakṣmī se uplašila; Brahmā se takođe veoma uplašio. Prema tome, Brahmā je zahtevao od Prahlāde Mahārāja - "Istupi ti, dragi moj sine i umiri Gospoda. Ti to možeš zato što se On zbog tebe pojavio u ovom zastrašujućem obliku. Tvoj otac Ga je uvedio na toliko mnogo načina zadirkujući te, kažnjavajući te, stvarajući ti probleme. Zato se pojavio veoma ljut (besan). Zato ti možeš da ga umiriš. Mi to ne možemo. Nemoguće je." Prahlāda preṣayām āsa brahma avasthita antike. Dakle, Prahlāda Mahārāja, pošto je bio veoma uzvišen bhakta, mogao je da umiri Gospoda. Bhaktyā, pomoću bhakti možete da kontrolišete Vrhovnog Gospoda. To je jedini način. Bhaktyā maṁ abhijānāti (BG 18.55). Razumevanje je takođe kroz bhakti i pomoću bhakti možete da kontrolišete Gospoda. Vedeṣu durlabham adurlabha ātmā-bhaktau. Ne možete da razumete Boga proučavanjem Veda. Vedeṣu durlabham adurlabha ātmā-bhaktau. Za svoje bhakte On je veoma, veoma, lako dostupan (dostižan). Prema tome, bhakti je jedini izvor. Bhaktyām ekayā grāhyam. Jedino pomoću bhakti možete prići, razgovarati sa Bogom na istoj ravni poput prijatelja. Dečaci pastiri su Kṛṣṇu tretirali na istom nivou :"Kṛṣṇa je poput nas". Ali, oni su voleli Kṛṣṇu ogromnim intenzitetom. To je kvalifikacija. Zbog toga je ponekad Kṛṣṇa znao da uzme dečake pastire i da ih stavi na Svoje rame. Dakle, to je... Kṛṣṇa želi - "Moj bhakta.... Budi moj bhakta i kontroliši me. Svi Me obožavaju sa strahopoštovanjem i pobožnošću. Želim da neko istupi i kontroliše Me." To On želi. Zbog toga je prihvatio Majku Yaśodā-u da Ga kontroliše. Kako Bog može da se kontoliše? Īśvaraḥ paramaḥ kṛṣṇaḥ (Bs. 5.1). On je vrhovni kontrolor. Ko može Njega da kontroliše? To nije moguće. Ali, on dozvoljava da Ga kontroliše Njegov čisti bhakta. On se slaže - "Da, majko, kontroliši Me. Zaveži Me. Pokaži mi svoj štap kako bih mogao da se uplašim".
Dakle, sve je tu. Nemojte misliti da je Bog pazan (nula), śūnyavādi. On je sve. Janmādy asya yataḥ (SB 1.1.1). Athāto brahma jijñāsā. Vi se raspitujete o Brahmanu. Paraṁ brahma paraṁ dhāma pavitraṁ paramaṁ bhavān (BG 10.12). Dakle, mora da postoji bes, a ne da je Bog uvek miran (miroljubiv). Ali, razlika je u tome da Njegov bes i Njegovo mirno stanje proizvode isti rezultat. Prahlāda Mahārāja, bhakta... On je veoma zadovoljan Prahlāda Mahārājom i veoma je nezadovoljan njegovim ocem, ali rezultat je isti: obojica su dobila oslobođenje. Iako je bhakta postao saradnik, dok demon koga je Bog ubio ne postaje saradnik - nije kvalifikovan - ipak ulazi u duhovno carstvo. On dobija oslobođenje od ovih materijalnih okova. Dakle, zašto bi bhakta trebalo da prihvati isti položaj? Prema tome, māṁ eti. Tato māṁ tattvato jñātvā viśate tad-anantaram (BG 18.55). Oni viśate, ulaze, ulaze u duhovno carstvo. Svi koji su osloođeni ulaze tamo.
- brahma-bhūtaḥ prasannātmā
- na śocati na kāṅkṣati
- samaḥ sarveṣu bhūteṣu
- mad-bhaktiṁ labhate...
- (BG 18.54)
Ali, onima koji su bhakte je dozvoljeno da odu na planetu, planetu Vaikuṇṭha ili planetu Goloka Vṛndāvana. Na taj način osoba dobija svoj izvorni položaj. Ali, ako ne prihvatimo bhakti, onda možemo da uđemo u sjaj Brahmana, samo što postoji šansa da padnemo. Āruhya kṛcchreṇa paraṁ padaṁ tataḥ patanty adho 'nādṛta-yusmad-aṅghrayaḥ (SB 10.2.32). Dakle, impersonalisti mogu da uđu u duhovno carstvo. To se naziva paraṁ padaṁ. Padaṁ padaṁ yad vipadāṁ na teṣām (SB 10.14.58). Ali, takođe postoji šansa da se padne. Āruhya kṛcchreṇa. Nakon oštrih strogosti i ispaštanja, osoba može da uđe u sjaj Brahmana. Ali , ako osoba ne dobije informacije o paraṁ padaṁ - samāśritā ye pada pallava plavam - postoji mogućnost da padne. U materijalnom svetu postoji bhūtvā bhūtvā pralīyate (BG 8.19).
Ali, u duhovom svetu, ako uđete u duhovno carstvo, i odatle, ponekad se to desi. Naravno, to je Božija volja. Baš kao Jaya-Vijaya. Oni su bili lični saradnici. Ali, objašnjenje je da je Kṛṣṇa želeo - "Treba da odu..., Hiraṇyakaśipu..., ta dvojica, Jaya-Vijaya, treba da odu u materijalni svet i ja moram da se sa njima borim." Zato što postoji ta namera, da se naljuti, ta borb(a)enost. Gde bi je ispoljio? Na Vaikuṇṭhi ne postoji prilika da se ispolji bes i borbenost. To nije moguće. Zato On podstiče Svoje bhakte - "Idite u materijalni svet i postanite Moji neprijatelji i ja ću se boriti. Postaću ljut (besan)", zato što na Vaikuṇṭhi, u duhovnom carstvu, nema prilike (za tako nešto). Svi služe; svi su prijateljski raspoloženi. Neki odnosi... Ne postavlja se pitanje borbe? Ali, borbeni duh je tu; bes je tu. Gde će ga ispoljiti? Prema tome, Kṛṣṇa se inkarnira, On postaje ljut (besan), a bhakta postaje neprijatelj i to je Kṛṣṇa-līlā, nitya-līlā. To se dešava. Najlepše vam hvala.
Bhakte: Jaya! Haribol!